Лапово се одликује повољним географским положајем и природним погодностима који су од најстаријих времена стварали одличне услове за живот људи.
Насеље Бронзаног доба
Археолошки налази на територији лаповског атара показују да су на месту данашње Железничке станице Лапово и краја око ње, на излазу реке Лепенице у великоморавску равницу, испред њеног ушћа у Велику Мораву, постојале насеобине од најстаријих времена до српског средњевековног доба. Најстарији трагови насеља установљени су на простору између ранжирне и путничке железничке станице, на десној страни пруге Београд – Ниш. На том локалитету постоје остаци насеља са керамиком праисторијског доба, украшеном белом инкрустацијом која вероватно припада дубровачко-жутобрдској групи.
На карти праисторијских налазишта у централној Србији Лапово је означено као насеље бронзаног доба. Оно је лоцирано јужно од данашњег насеља. На овој карти је обележено и насеље Баточина.
Локалитет Шавац
Готово на истом месту где је постојало праисторијско насеље, у античко доба основано је мање римско насеље на локалитету Шавац, где су и данас видљиви остаци зграда и зидова. Јужно од железничке станице, на око 300 метара, код прве стражаре на прузи откривени су остаци једне античке грађевине. Старе зидине протезале су се на насеобинском простору данашњег Лапова, где има остатака и других античких зграда, као и преко железничке пруге.
Због повољног географског, па и стратешког положаја, на месту римског насеља на коси Шавац, постојало је и средњевековно насеље, које се помиње 1381. године у повељи кнеза Лазара, којом он дарује манастиру Раваници неке области и села, између осталих, и село Шавче.
